Bol u donjem delu leđa

Diskus hernija, spondiloza, spondilolisteza, spinalna stenoza, sindrom piriformisa

Pojava bola u donjem delu leđa (lumbo-sakralni deo) je učestala i može da se desi u svakom uzrastu, a najčešće se javlja od 25. godine života.

Kičmeni pršljenovi, diskusi, kičmeni kanal, periferni nervi, mišići…

Značaj kičme je višestruk. U ovom slučaju, pomenućemo da kičma štiti kičmenu moždinu od povređivanja. Istovremeno, kičma daje čvrstinu i potporu telu.Iz glave, gde je smešten mozak, kao deo centralnog nervnog sistema, nastavlja se kičmena moždina koja prolazi kroz kičmeni kanal.Kičmeni kanal sačinjavaju koštani otvori u svakom pršljenu. Iz kičme se dalje granaju periferni nervi koji oživčavaju celo telo. Kičma se sastoji od pršljenova, a svaki pršljen sa susednim i gore i dole, predstavlja zglob. S obzirom da su pršljenovi po sastavu koštana masa, da ne bi došlo do trenja, između svakog pršljena je smešten po jedan disk koji je od pulpoznog mekanog tkiva, sa funkcijom amortizacije pokreta i sprečavanja trenja koštanih zglobnih površina tela pršljena. Kompaktnost, čvrstina i elastičnost kičme se obezbeđuje ostalim mekim tkivom koje i počinje i završava sa koštane mase pršljenova.

Anatomski prikaz kičmenih pršljenova, diskusi i periferni nervi

Šta izaziva bol u donjem delu leđa?

Svaka radna ili sportska aktivnost ili aktivnost svakodnevnog života, ukoliko se nepravilno ili naglo izvede ili vremenski dugo traje, može da prouzrokuje bol u lumbalnom delu leđa. Bol se najčešće vezuje za sledeće aktivnosti:

  1. nepravilno dizanje tereta ma koje težine, gde se trup savija i rotira
  2.   nagli pokret rotacije, savijanja ili rotacije i istezanja trupa
  3.   dugotrajno sedenje
  4.   dugotrajna vožnja automobilom
  5.   dugotrajno hodanje
  6.   dugotrajno stajanje
  7.   loš položaj u toku spavanja
  8.   povrede koštano-mišićnog sistema lumbalne regije – traume (najčešće saobraćajni udesi, povrede u toku sportskih aktivnosti)

Bol u donjem delu leđa – suštinski razlog nastanka!

Mišićna slabost kao posledica inaktivnosti

Mišići trupa koji su veza trupa i karlice su: mišići zadnjeg dela leđa (nalaze se pored kičme obostrano – m.m. extensores trunci), glutealni mišići (m.gluteus minimus, medius et maximus), sa prednje strane trupa trbušni mišić (m.rectus abdominis) i fleksor natkolenice (m. iliopsoas), i sa obe strane trupa bočno (m.m.lat. flexores trunci:m.obliquus abdominis ext, m.obliquus abdominis int, m.quadratus lumborum).

Lumbalna regija predstavlja mesto gde se trup spaja sa karlicom, a karlica sa nogama i čini jedan od najpokretljivijih delova kičmenog stuba, a u isto vreme je to deo koji trpi najveće opterećenje. Ujedno, to je i mesto gde se nalazi težište čitavog tela ili, tačnije rečeno, njegovo središte. Telo čoveka se u prostoru nalazi u labilnoj ravnoteži koja, da bi se održavala, zahteva konstantnu, preciznu akciju velike grupe mišića.

Površina oslonca su stopala, težište tela je najšešće 1 metar od podloge, a kompletno opterećenje težine tela i sile zemljine teže u lumbalnoj kičmi. Mišićna slabost najčešće kao posledicu ima loše posturalno držanje tela i lošu biomehaniku. To je i razlog zbog čega bi trebalo da navedene mišićne grupe budu jake.Stabilnost veze trupa-karlice i nogu proističe iz mišićne mase i snage navedenih mišićnih grupa. Suština telesnog vežbanja, gde je akcenat na stvaranju pelvitrohanteričnog midera, je u što boljoj zaštiti kičme.

Slaba zaštita kičme – bol u donjem delu leđa!

Mišićna snaga pojedinačnih mišića i mišićnih grupa trebalo bi da bude izbalansirana, harmonična i ujednačena.Telo čoveka je simetrično.Preko 640 mišića se nalazi u čovekovom telu. Svaki od tih mišića ima svoju osnovnu funkciju. U svakoj situaciji tela, postoje mišići koji vrše određeni pokret (agonisti) kome se suprostavljaju mišići koji isti taj pokret onemogućavaju/otežavaju (antagonisti).Ukoliko postoji bilo koji mišićni disbalans, mišićni tonus se povećava, a sam mišić gura kosti i zglobove iz svog fiziološkog položaja, tako da kosti, mišići i zglobovi trpe konstantno opterećenje.

Najčešće bolesti koje izazivaju bol u donjem delu leđa

  1. Spondiloza (spondylosis) – okoštavanje dva ili više susednih pršljenova, kao posledica degenerativnih promena.
  2. Spondilolisteza (spondylolisthesis) – pomeranje pršljena put napred u odnosu na susedne pršljenove, kao posledica traume.
  3. Spinalna stenoza (stenosis spinalis) – suženje kičmenog kanala, kao posledica degenerativnih i upalnih procesa na jednom ili više diskusa. Česta je kod starih osoba.
  4.  Hernija diska (discus hernia) – pucanje spoljnog omotača diska i ispadanja mekog pulpoznog sadržaja koji čini disk u okolni prostor.
  5.  Sindrom piriformisa (Sy. m.piriformis) – mišićni disbalans pelvitrohanterične muskulature vodi pomeranju u zglobu kuka i karlici, čime se provocira mišić piriformis, koji vrši pritisak na išijadični nerv (n.ishiadicus).

Kako izgleda bol u donjem delu leđa – klinička slika!

Bol je teško lokalizovati, jer boli cela regija. Bol je najčešće pojasni i kreće se od leve do desne strane glutealne regije lumbo-sakralne kičme.

Često se oseti mravinjanje ili oštar bol koji ide iz kičme duž jedne noge (ili obostrano), do sredine butine, lista ili stopala. Ova senzacija je kratkotrajna i veoma je neprijatna.

Pacijenti navode i stezanje mišića i osećaj “pečenja” (butina, list) koji može da traje neko vreme. Moguće je da bolovi i ne postoje, ali da je prisutan osećaj nelagodnosti u lumbo-sakralnoj kičmi, koji implicira nesigurnost i nespremnost pacijenta za bilo koju fizičku aktivnost.

Telo na bol reaguje tako što zauzima zaštitni, najmanje bolni položaj (antalgičan položaj) koji je uvek i nepravilan.

Trup je najčešće nagnut na jednu stranu, a mišići su u spazmu (grču), tako da su pokreti trupa značajno limitirani. Položaj koji prija je različit i individualan.

Najčešće prija tzv. fiziološki položaj na leđima sa savijenim kolenima (urolani veći peškir ili ćebe debljine 20 cm), mada je čest slučaj da prija i položaj na stomaku sa urolanim većim peškirom, koji se postavlja ispod karlice.

Najčešće, pacijent spontano sam pronađe antalgičan (bezbolan) položaj.Koliko god taj položaj bio nefiziološki, u tom trenutku bi trebalo da se primenjuje.Svaka pojava bola je siguran znak tela da nešto ne valja i da bi trebalo nešto da preduzmemo kako bi bol otklonili.

Kako se precizno utvrđuje šta je razlog bola u donjem delu leđa – dijagnostika

U poslednjih 30 godina u medicini je značajno uznapredovala dijagnostika. Bitno je ispoštovati redosled dijagnostičkih metoda i krenuti od prostijih ka složenijim, ukoliko za tim ima potrebe. Uspostavljanje dijagnoze započinje uzimanjem anamneze i kliničke slike.

Probleme lumbo-sakralnog bola moguće je dijagnostikovati sledećim dijagnostičkim metodama:

  1. Klinički pregled
  2. Rendgenski snimak lumbo-sakralnog dela kičme (X- rays)
  3. Kompjuterizovana tomografija (CT) skener – Computed Tomography (CT) Scan
  4. Magnetna rezonanca (MR) – Magnetic Resonance Imaging (MRI)
  5. Elektromišićna neurografija EMNG

Lekovi koji se koriste za lečenje bola u donjem delu leđa!

Odmah po nastanku bola, potrebno je uzeti nešto od analgetka i miorelaksanata. Bitno je napomenuti da se navedeni lekovi konzumiraju posle jela.

Naravno, sve životne aktivnosti bi trebalo ograničiti na najneophodnije. Preporuka je da se na bolno mesto u tankom sloju nanese gel koji greje (nikako ne utrljavati – masirati)!

Mogu se koristiti i kreme i masti koje greju i koje se utrljavaju na bolno mesto!

Ukoliko bol ne prestane u roku od par dana, obratite se stručnjaku za pomoć.

Fizikalna terapija u lečenju bola u donjem delu leđa!

Terapija bola fizikalnim procedurama najpribližnija je prirodnim procedurama zbog blagotvornosti i prijatnosti i odsustva agresije. U određivanju fizikalne terapije, značajna je anamneza, dijagnostika, klinički pregled, funkcionalni status..

S obzirom da je širok spektar fizikalnih procedura, odabira se najbolja moguća kombinacija fizikalnih procedura. Značajno je napomenuti da ono što prija i daje efekta u lečenju kod jednog pacijenta, ne mora da prija i dâ efekat u lečenju kod drugog pacijenta sa sličnim problemom.

U fizikalnoj terapiji se primenjuju razne vrste zračenja počev od magneto terapije, ultra zvuka, lasera, infra red, kao i struje različite frekvencije i modulacije. Dejstvo aparaturne fizikalne trapije je anelgezija i vazodilatacija, kao i celularno pospešivanje metabolizma.

Primenjuje se elektroforeza leka lokalno na bolno mesto (prokain ili kalijum jodid, 3% rastvor) koristeći pravilo protoka električne energije od pozitivne do negativne elektrode.

Od bezaparaturnih procedura aplikuje se glina i tople kupke (topla pakovanja). Terapeutska masaža i akupresura bolnih mesta i muskulature koja je u spazmu predstavlja sastavni deo fizikalne terapije. U proseku, trajanje fizikalnih procedura u kontinuitetu iznosi 2-3 nedelje. Bitno je ispoštovati kontinuitet terapije.

Fizikalna terapija predstavlja uvodnu proceduru u sistemsko rešavanje problema lumbalnog bola, a to je kineziterapija (medicinske vežbe).

Kineziterapija, medicinsko vežbanje – sistemsko lečenje bola u donjem delu leđa!

Ambulanta NIKA – kineziterapija u lečenju diskus hernije

Sistemsko rešavanje lumbalnog bola, kao i prevencija njegovog nastanka, obuhvata kineziterapijske procedure koje su akcentirane na stvaranje mišićne mase i snage pelvitrohanterične muskulature.

Cilj nam je da jaka muskulatura preuzme deo tereta lumbalne kičme.Bitno je napomenuti da ne postoji aktivnost svakodnevnog života koja jača lumbo-sakralne ekstenzore kičme. Isto tako, ne postoji ni sportska aktivnost koja jača mišiće ove regije. To je i najčešći razlog ovih tegoba.

Bol u donjem delu leđa – Kiropraktika lumbalne kičme – da ili ne?

Potpuna indikacija za primenu kiropraktike je mišićni disbalans, gde se mišićni tonus povećava, a sam mišić gura kosti i zglobove iz svog fiziološkog položaja, tako da kosti, mišići i zglobovi trpe konstantno opterećenje i bol.

Primena kiropraktike kod dijagnostikovane aktivne Diskus hernije – nije indikovana!

Kiropraktika nema efekta ukoliko postoji mišićni spazam.

Zato, tek posle par dana od započinjanja sa fizikalnim procedurama, koje sem anelgezije imaju i relaksirajuće dejstvo koje pospešuju masaže, kao i medikamentozna terapija, trebalo bi stvoriti preduslove za primenu kiropraktike kao jedne od metoda za odstranjivanje lumbalnog bola.

Ukoliko se neuradi pravilna procena oko odluke za primenu kiropraktike, a manipulativni zahvat primeni, zdravstveno stanje pacijenta može značajno da se pogorša!!!

Autor teksta: Žarko Popović, viši fizioterapeut, defektolog-somatoped

POVEZANI TEKSTOVI: Kako zaštiti kičmu i Vežbe za jačanje lumbalne kičme

ZAKAŽITE PREGLED!