Bol u vratu – kičmeni pršljenovi, diskusi, kičmeni kanal, periferni nervi…
Vratna kičma je prilično krhka i suptilna po svojoj strukturi i funkciji. Na malom prostoru koji čini sedam vratnih pršljenova, koji su po svojoj formi značajno manje koštane mase od ostatka kičme, predstavlja konekciju trupa sa glavom u kojoj se u lobanjskoj duplji smešten mozak.
Iz mozga, polazi kičmena moždina koja je u istim tim krhkim vratnim pršljenovima smeštena u kičmeni kanal koji se proteže dokle i kičmeni stub.
Mozak i kičmena moždina predstavljaju centralni nervni sistem (CNS) – glavni upravljački centar celog tela.
Između svakog od sedam vratnih pršljenova (inače svakog telesnog pršljena), na koštanoj masi, nalaze se diskusi – diskovi, koji zbog svoje strukture (fibrozni omotač i želatinozno jezgro) amortizuju svaki pokret glave i vrata ujedno sprečavaju trenje između koštanih masa pršljenova.
Iz kičmene moždine vratne kičme izlaze periferni nervi brahijalnog spleta koji su zaduženi za oživčavanje – inervaciju ruku.
Da bi ceo sistem pravilno funkcionisao, trebalo bi navesti da kroz vratnu kičmu prolaze krvni sudovi arterijski i venski koji su zaduženi za funkciju mozga i celog sistema. Najveći i najznačajni arterijski krvni sud je svakako KAROTIDNA arterija.
U vratnoj kičmi su smešteni limfni sudovi i limfni čvorići-nodusi koji su zaduženi za prečišćavanje limfe ujedno i za razvijanje imunog sistema svake ćelije i organizma u celini.
Bol u vratu – mišići u vratnoj kičmi!
DORZALNA STRANA VRATNE KIČME – ZADNJA STRANA
- m. trapezius
- m. sternocleidomastoideus
- m. paravertebralis
- m. scalenus
- m. splenius capitis
- m. levator scapulae
VENTRALNA STRANA VRATNE KIČME – PREDNJA STRANA
- m. hypoglossus
- m. thyrohyoideus
- m. sternohyoideus
- m. omhyoideus
Šta izaziva bol u vratu?
Pojava bolova u vratnoj kičmi se najčešće vezuje za sledeće životne, radne ili sportske aktivnosti:
- nagli pokreti rotacije glave i vrata, fleksije ili ekstenzije, bočne fleksije glave i vrata (najčešće – združeni pokreti)
- dugotrajno sedenje i rad za računarom
- dugotrajna vožnja automobila
- loš položaj u toku spavanja
- povrede koštano-mišićnog Sistema vratne kičme – TRAUME (saobraćajni udesi, povrede u toku sportskih aktivnosti).
SVAKA ŽIVOTNA, RADNA ILI SPORTSKA AKTIVNOST UKOLIKO SE NEPRAVILNO ILI NAGLO IZVEDE ILI VREMENSKI DUGO TRAJE MOŽE DA PROUZROKUJE BOL U VRATNOJ KIČMI.
Najčešće bolesti koje izazivaju bol u vratnoj kičmi
- Spondiloza (spondylosis) – okoštavanje dva ili više susednih pršljenova, kao posledica degenerativnih promena
- Spondilolisteza (spondylolisthesis) – pomeranje pršljena put napred u odnosu na susedne pršljenove, kao posledica traume.
- Spinalna stenoza (stenosis spinalis) – suženje kičmenog kanala, kao posledica. degenerativnih i upalnih procesa na jednom ili više diskusa. Česta je kod starih osoba.
- Hernija diska (discus hernia) – pucanje spoljnog omotača diska i ispadanja mekog pulpoznog sadržaja koji čini disk u okolni prostor.
- Brahialgija – (sy. brachialis) – trauma, oštećenje brahijalnog spleta nerava.
- Prelomi, naprsnuća – koštane mase vratnih pršljenova.
- Povrede mekih tkiva vratne kičme – mišići, tetive, ligamenti.
- Fibromialgija – sistemski proremećen metabolizam mekih tkiva.
Kako izgleda bol u vratu – klinička slika!
- Bol je najčešći u celoj vratnoj regiji, bazi lobanje, gornjoj 1/3 dorzuma (leđa), lopatičnoj regiji, međurebarnim mišićima, ramenom pojasu. Najčešće je bol obostran (levo i desno), sa dominacijom jedne strane.
- Pokreti glave i vrata su bolno ograničeni.
- Bolovi su u akutnoj fazi intezivni i konstantni i provociraju se minimalnim pokretima glave i vrata.
- Često se oseti mravinjanje ili oštar bol koji ide iz kičme duž jedne ruke (ili obostrano), do sredine nadlaktice, podlaktice ili šake. Ova senzacija je kratkotrajna i veoma je neprijatna.
- Mišići vratne regije, lopatičnoj regiji, između rebara su napeti i “tvrdi” i na dodir bolni sa prisutnim kvržicama u samim mišićima.
- Pacijenti navode i stezanje mišića i osećaj “pečenja” (vratna kičma i lopatična regija) koji može da traje neko vreme.
- Pacijenti navode “stezanje i težinu” kao i da je prisutan osećaj nelagodnosti u predelu baze lobanje, koji najčešće prerasta u glavobolju.
- Glavobolje su najčešće potiljačne, mogu da izazovu mučninu i povraćanje.
- Pacijenti se osećaju umorno i iscrpljeno.
- Bolovi se provociraju pokretima glave i vrata, u ramenom zglobu, pokretima trupa i lopatica.
- Međurebarni bolovi smanjuju amplitude disajnih pokreta grudnog koša i izazivaju osećaj neprijatnosti i strepnje da se “nešto strašno ne desi”.
- Limitiran i bolni su pokreti rotacija nadlakta u oba ramena zgloba
- Učestala je pojava tzv. krivošija – pojava čudnog uvrtanja glave i vrata. Razlog nastanka krivošije je taj što telo na bol reaguje tako što zauzima zaštitni, najmanje bolni položaj (antalgičan položaj) koji je uvek i nepravilan.
- Najčešće, pacijent spontano sam pronađe antalgičan (bezbolan) položaj.Koliko god taj položaj bio nefiziološki, u tom trenutku bi trebalo da se primenjuje.Svaka pojava bola je siguran znak tela da nešto ne valja i da bi trebalo nešto da preduzmemo kako bi bol otklonili.
Kako se precizno utvrđuje šta je razlog bola u vratu – dijagnostika
Bitno je ispoštovati redosled dijagnostičkih metoda i krenuti od prostijih ka složenijim, ukoliko za tim ima potrebe. Uspostavljanje dijagnoze započinje uzimanjem anamneze i kliničke slike.
Probleme bola u vratnoj kičmi moguće je dijagnostikovati sledećim dijagnostičkim metodama:
Pre svega je potrebno da se obavi klinički pregled – uziminje preciznog funkcinalnog terapeutskig statusa pacijenta.
Na osnovu dobijenih rezultata odlučuje se da li je potrebno da se uradi nešto od aparaturnih dodatnih dijagnostičkih procedura.
Bol u vratu – prvi korak u dijagnostikovanju!
- Precizna procena pokretljivosti glave i vrata. Da li su pokreti limitirani, u kojim amplitudama i da li se pri pokretu provocira bol i u kojoj amplitudi
- Palpatorna procena mišićnog tonusa i provera prisustva bola na palpaciju
- Mišićni test i provera da li se javlja bol prilikom testiranja
- Klinička provera prisustva telesnih deformiteta
Aparaturna dijagnostika patologije vratne kičme
- Rendgenski snimak vratnog dela kičme (X- rays)
- Kompjuterizovana tomografija (CT) skener – Computed Tomography (CT) Scan
- Magnetna rezonanca (MR) – Magnetic Resonance Imaging (MRI)
- Elektromišićna neurografija EMNG
- Kolor Doppler krvnih sudova vratne kičme (karotidnih arterija)
Lekovi koji se koriste za lečenje bola u vratnoj kičmi
Odmah po nastanku bola, potrebno je uzeti nešto od analgetka i miorelaksanata. Bitno je napomenuti da se navedeni lekovi konzumiraju posle jela.
Naravno, sve životne aktivnosti bi trebalo ograničiti na najneophodnije. Preporuka je da se na bolno mesto u tankom sloju nanese gel koji greje (nikako ne utrljavati – masirati)!
Mogu se koristiti i kreme i masti koje greju i koje se utrljavaju na bolno mesto!
Ukoliko bol ne prestane u roku od par dana, obratite se stručnjaku za pomoć.
Fizikalna terapija u lečenju bola u vratnoj kičmi
Fizikalna terapija u prvoj fazi lečenja ima za cilj otklanjanje bola, rešavanje pitanja mišićnog tonusa i revitalizacije nervnog tkiva.
Terapija bola fizikalnim procedurama najpribližnija je prirodnim procedurama zbog blagotvornosti i prijatnosti i odsustva agresije.
U određivanju fizikalne terapije, značajna je anamneza, dijagnostika, klinički pregled, funkcionalni status.. S obzirom da je širok spektar fizikalnih procedura, odabira se najbolja moguća kombinacija fizikalnih procedura.
Značajno je napomenuti da ono što prija i daje efekta u lečenju kod jednog pacijenta, ne mora da prija i dâ efekat u lečenju kod drugog pacijenta sa sličnim problemom.
U fizikalnoj terapiji se primenjuju razne vrste zračenja počev od magneto terapije, ultra zvuka, lasera, shockwave, infra red, kao i struje različite frekvencije i modulacije. Dejstvo aparaturne fizikalne trapije je anelgezija i vazodilatacija, kao i celularno pospešivanje metabolizma.
Primenjuje se elektroforeza leka lokalno na bolno mesto.
Od bezaparaturnih procedura aplikuje se glina i tople kupke (topla pakovanja).
Terapeutska masaža i akupresura bolnih mesta i muskulature koja je u spazmu predstavlja sastavni deo fizikalne terapije.
U proseku, trajanje fizikalnih procedura u kontinuitetu iznosi 2-3 nedelje. Bitno je ispoštovati kontinuitet terapije.
Fizikalna terapija predstavlja uvodnu proceduru u sistemsko rešavanje problema bola u vratnoj kičmi, a to je kineziterapija – medicinske vežbe.
Kineziterapija, medicinsko vežbanje – sistemsko lečenje bola u vratu!
Sa kineziterapijom (medicinskim vežbanjem) se započinje kada se potpuno otkloni bol. Sistemsko rešavanje bola u vratnoj kičmi, kao i prevencija njegovog nastanka, obuhvata kineziterapijske procedure koje su akcentirane na vraćanju fizioloških amplituda pokreta kao i stvaranje mišićne mase i snage vratne muskulature.
Cilj nam je da jaka muskulatura vratne kičme preuzme deo tereta vratne kičme.
Bol u vratu – Kiropraktika vratne kičme – da ili ne?
Potpuna indikacija za primenu kiropraktike je mišićni disbalans, gde se mišićni tonus povećava, a sam mišić gura kosti i zglobove iz svog fiziološkog položaja, tako da kosti, mišići i zglobovi trpe konstantno opterećenje i bol.
Primena kiropraktike kod dijagnostikovane aktivne Diskus hernije – nije indikovana!
Zato, tek posle par dana od započinjanja sa fizikalnim procedurama, koje sem anelgezije imaju i relaksirajuće dejstvo koje pospešuju masaže, kao i medikamentozna terapija, trebalo bi stvoriti preduslove za primenu kiropraktike kao jedne od metoda za odstranjivanje bola u vratnoj kičmi.
Ukoliko se neuradi pravilna procena oko odluke za primenu kiropraktike, a manipulativni zahvat primeni, zdravstveno stanje pacijenta može značajno da se pogorša!!!
Autor teksta: Žarko Popović, viši fizioterapeut, defektolog-somatoped
POVEZANI TEKSTOVI: bolovi u donjem delu leđa, fizikalna terapija, kineziterapija, masaža, kako zaštiti kičmu, vežbe za jačanje lumbalne kičme, sistematski pregledi, fibromialgija
- telefon: 011 30 34 733
- Viber, WhatsApp i mobilni: 060 33 40 852
- email: ambulanta@nika.rs
- Radnim danima od 08h do 20h
- Subotom od 08h do 16h
Leave a Reply