Bol u ručnom zglobu – fizikalna terapija – lečenje

Bol u ručnom zglobu – anatomija

Ručni zglob je kompleksna anatomska struktura koja povezuje podlakticu sa šakom i omogućava finu motoriku i veliku pokretljivost.

Ručni zglob se sastoji od:

Kosti podlaktice

  • Radius – žbica – glavna kost koja učestvuje u formiranju zgloba.
  • Ulna – lakatna kost – direktno ne učestvuje u zglobnoj površini – odvojena je hrskavicom

Kosti ručja – 8 kostiju šake, poređane u dva reda – po četiri kosti u svakom redu

  1. Scaphoid – čunasta — najčešće lomljena karpalna kost – proksimalni red – bliže podlaktici
  2. Lunate – polumesec — centralna kost, ključna za stabilnost – proksimalni red – bliže podlaktici
  3. Triquetrum – trouglasta – proksimalni red – bliže podlaktici
  4. Pisiform – graškasta – mala sezamoidna kost u tetivi – proksimalni red – bliže podlaktici
  5. Hamate – kukasta – ima karakterističan kukasti nastavak – distalni red – bliže prstima
  6. Trapezium – trapezasta – distalni red – bliže prstima
  7. Trapezoid – trapezoidna – distalni red – bliže prstima
  8. Capitate – glava – najveća karpalna kost – distalni red – bliže prstima

Ligamenti ručnog zgloba

Ručni zglob ima veliki broj ligamenata koji daju stabilnost:

a) Ekstrinzični – povezuju podlakticu i karpalne kosti:

  • Palmarni radiokarpalni ligament
  • Dorsalni radiokarpalni ligament
  • Ulnokarpalni ligamenti

b) Intrinzični – povezuju karpalne kosti međusobno:

  • Scapholunate ligament – najvažniji stabilizator
  • Lunotriquetralni ligament

Oštećenja ovih ligamenata daju ozbiljne probleme stabilnosti.

Ručni zglob – hrskavica

Zglobne površine su prekrivene hijalinskom hrskavicom koja smanjuje trenje i omogućava glatko pokretanje.

Ručni zglob – mišići i tetive

Pokret ručnog zgloba kontrolišu:

Fleksori – pregibači šake i prstiju – nalaze se sa unutrašnje strane podlaktice:

  • m. flexor carpi radialis
  • m. flexor carpi ulnaris
  • m. palmaris longus
  • fleksori prstiju prelaze kroz karpalni tunel

Ekstentori opružači šake i prstiju – sa spoljašnje strane podlaktice:

  • m. extensor carpi radialis longus i brevis
  • m. extensor carpi ulnaris
  • ekstenzori prstiju

Fleksori podlaktice

  • Biceps brachii
  • Brachialis
  • Brachioradialis

Ekstenzori podlaktice

  • Triceps brachii
  • Anconeus

Rotatori podlaktice

  • Supinator
  • Pronator teres i pronator quadratus

Ručni zglob – periferni nervi

Tri glavna periferna živca prelaze preko ručnog zgloba:

  1. nervus medianus – srednji živac – prolazi kroz karpalni tunel, njegova kompresija izaziva sindrom karpalnog tunela
  2. nervus ulnaris, prolazi kroz Guyon-ov kanal
  3. nervus radialis, oživčava zadnju stranu šake i daje nam osećaje za tu stranu šake

Pokreti koji se obavljaju u ručnom zglobu

U ručnom zglobu se izvode sledeći pokreti šake: FLEKSIJA – pregibanje – 70–90°, EKSTENZIJA – opružanje – 70–80°, RADIJALNA DEVIJACIJA – bočno pomeranje šake ka palcu – 15–20°, ULNARNA DEVIJACIJA – bočno pomeranje šake ka malom prstu – 30–40°, CIRKUMDUKCIJA – kruženje šake – 360 stepeni.

Povrede i oboljenja ručnog zgloba

1. UGANUĆA I ISTEGNUĆA – nastaju kad se ligamenti ili tetive preterano istegnu ili delimično pokidaju. Simptomi: bol, otok, ograničen pokret, slab hvat. Najčešće: povreda ligamenta scapholunate.

2. PRELOMI – frakture – a) Scaphoid fraktura – najčešća fraktura karpalnih kostiju — nastaje pri padu na ispruženu ruku.
Rizik: loše zarastanje zbog slabe vaskularizacije. b) Fraktura radiusa lokotipiko – prelom radijusa na tipičnom mestu – Colles, Smith – vrlo česta kod starijih, osteoporoze, i kod sportskih povreda.

3. DISLOKACIJE KARPALNIH KOSTIJU – posebno opasna je dislokacija kosti lunate, koja može oštetiti nervus medianus.

4. SINDROM KARPALNOG TUNELA – kompresija n. medianusa u karpalnom tunelu. Simptomi: trnjenje palca, kažiprsta, srednjeg prsta, slab hvat, noćni bolovi. Često kod: rada za kompjuterom, vibracionih alata, hormonskih promena.

5. TENOSINOVITIS / TENDINITIS – upala tetiva i ovojnica tendona. a) De Quervain-ov tenosinovitis – upala abduktora i ekstenzora palca. Simptom: bol sa strane palca pri hvatovima i podizanju. b) Upale fleksora i ekstenzora – uzrokovane preopterećenjem, ponavljajućim radom, masažom bez pravilnog opterećenja.

6. GANGLION CISTA – pojavljuje se kao balonasta izraslina ispunjena želatinoznom tečnošću. Može vršiti pritisak i izazvati bol ili trnjenje.

7. ARTRITISI – a) Osteoartritis – habanje hrskavice; češće u starijem dobu, ili nakon povreda. b) Reumatoidni artritis – autoimuni proces – otok, bol, jutarnja ukočenost, deformiteti. c) Posttraumatski artritis – nastaje posle preloma ili dislokacije.

8. Triangular Fibrocartilage Complex – TFCC povrede – kompleks koji stabilizuje ulnarnu stranu zgloba. Česte kod sportova (tenis, gimnastika). Simptom: bol pri rotaciji podlaktice i pri oslanjanju na šaku.

9. SINDROM GUYON-OVOG KANALA – kompresija n. ulnaris na ulnarnoj strani ručnog zgloba. Simptomi: trnjenje malog i srednjeg prsta, slabost hvata.

10. KOMPRESIVNI SINDROMI TETIVA – npr. “trigger finger” – “okidač prst” – tetiva se zaglavljuje u svom fibroznom kanalu – “preskakanje” pri pokretu.

Bol u ručnom zglobu – šta izaziva bol u ručnom zglobu

Pojava bolova u vratnoj kičmi se najčešće vezuje za sledeće životne, radne ili sportske aktivnosti:

  • nagli pokreti u ručnom zglobu
  • dizanje – nošenje tereta
  • dugotrajni rad za računarom – nepravilan položaj miša
  • dugotrajna vožnja automobila
  • loš položaj šake u toku spavanja
  • povrede koštano-mišićnog sistema ručnog zgloba – TRAUME – saobraćajni udesi, povrede u toku sportskih aktivnosti.

SVAKA ŽIVOTNA, RADNA ILI SPORTSKA AKTIVNOST UKOLIKO SE NEPRAVILNO ILI NAGLO IZVEDE ILI VREMENSKI DUGO TRAJE MOŽE DA PROUZROKUJE BOL U RUČNOM ZGLOBU.

Bol u ručnom zglobu – kako izgleda bol u ručnom zglobu – klinička slika

  • Bol i otečenost ručnog zgloba
  • Pokreti u ručnom zglobu su bolno ograničeni
  • Bolovi su u akutnoj fazi intezivni i konstantni i provociraju se minimalnim pokretima šake
  • Često se oseti mravinjanje ili oštar bol koji ide duž jedne ruke i šake. Ova senzacija je kratkotrajna ili konstantna i veoma je neprijatna.
  • Bolovi se provociraju pokretima šake.
  • Najčešće, pacijent spontano sam pronađe antalgičan – bezbolan položaj. Koliko god taj položaj bio nefiziološki, u tom trenutku bi trebalo da se primenjuje. Svaka pojava bola je siguran znak tela da nešto ne valja i da bi trebalo nešto da preduzmemo kako bi bol otklonili.

Fizikalna terapija ručnog zgloba i šake

Ciljevi fizikalne terapije:

  • Smanjenje bola i inflamacije
  • Poboljšanje pokretljivosti zgloba i tetiva
  • Očuvanje ili obnova snage hvata i fine motorike
  • Prevencija deformiteta i ponovnih povreda
  • Edukacija pacijenta o ergonomiji i pravilnom opterećenju – adekvatna radna površina, zaštitni položaji i pokreti

Nefunkcionalna radna površina Funkcionalna radna površina

Fizikalna terapija ručnog zgloba – povrede ručnog zgloba i tetiva – uganuća, istegnuća, frakture, dislokacije

  • Hladni oblozi u akutnoj fazi prva 24h od povređivanja, za smanjenje otoka i bola
  • Fizikalna terapija – elektroterapija
  • Kineziterapija – medicinsko vežbanje – pasivan pokret, pasivno potpomognute vežbe i aktivne
  • Mobilizacija zgloba nakon stabilizacije – post-frakture
  • Vežbe jačanja mišića podlaktice i šake
  • Ortoze ili zavoji za zaštitu i stabilizaciju

Hladne obloge na ručnom zglobu – prva pomoć

Bol u ručnom zglobu – dijagnostika

Bitno je ispoštovati redosled dijagnostičkih metoda i krenuti od prostijih ka složenijim, ukoliko za tim ima potrebe. Uspostavljanje dijagnoze započinje uzimanjem anamneze i kliničke slike.

Probleme bola u ručnom zglobu moguće je dijagnostikovati sledećim dijagnostičkim metodama:

Pre svega je potrebno da se obavi klinički pregled – uziminje preciznog funkcinalnog terapeutskig statusa pacijenta koji obuhvata:

  • Precizna procena pokretljivosti šake. Da li su pokreti limitirani, u kojim amplitudama i da li se pri pokretu provocira bol i u kojoj amplitudi
  • Palpatorna procena mišićnog tonusa i provera prisustva bola na palpaciju
  • Mišićni test i provera da li se javlja bol prilikom testiranja
  • Klinička provera prisustva telesnih deformiteta

Na osnovu dobijenih rezultata odlučuje se da li je potrebno da se uradi nešto od aparaturnih dodatnih dijagnostičkih procedura.

Bol u ručnom zglobu – aparaturna dijagnostika patologije ručnog zgloba

  • Rendgenski snimak ručnog zgloba i šake (X- rays)
  • EHO – ultrazvuk (UZ) mekih tkiva ručnog zgloba i šake
  • Kompjuterizovana tomografija (CT) skener – Computed Tomography (CT) Scan
  • Magnetna rezonanca (MR) – Magnetic Resonance Imaging (MRI)
  • Elektromišićna neurografija EMNG
  • Kolor Doppler krvnih sudova ruke

Bol u ručnom zglobu – lečenje – medikamentozna terapija

Odmah po nastanku bola, potrebno je uzeti nešto od analgetka i lekova koji smanjuju otok ručnog zgloba. Bitno je napomenuti da se analgetici uglavnom konzumiraju posle jela, dok lekovi za resorpciju otoka pre jela.

Naravno, sve životne aktivnosti bi trebalo ograničiti na najneophodnije. Preporuka je da se na bolno mesto u tankom sloju nanese gel koji hladi – nikako ne utrljavati – masirati!

Ukoliko bol u ručnom zglobu ne prestane u roku od par dana, obratite se stručnjaku za pomoć.

Bol u ručnom zglobu – fizikalna terapija u lečenju bola u ručnom zglobu

Fizikalna terapija u prvoj fazi lečenja ima za cilj otklanjanje bola i resorpcije otoka kao i revitalizacije nervnog tkiva.

Terapija bola fizikalnim procedurama najpribližnija je prirodnim procedurama zbog blagotvornosti i prijatnosti i odsustva agresije.

U određivanju fizikalne terapije, značajna je anamneza, dijagnostika, klinički pregled, funkcionalni status. S obzirom da je širok spektar fizikalnih procedura, odabira se najbolja moguća kombinacija fizikalnih procedura.

Značajno je napomenuti da ono što prija i daje efekta u lečenju kod jednog pacijenta, ne mora da prija i dâ efekat u lečenju kod drugog pacijenta sa sličnim problemom.

U fizikalnoj terapiji se primenjuju razne vrste zračenja počev od magneto terapije, ultra zvuka, lasera, shockwave, infra red, kao i struje različite frekvencije i modulacije. Dejstvo aparaturne fizikalne trapije je anelgezija i vazodilatacija, kao i celularno pospešivanje metabolizma.

Primenjuje se elektroforeza leka lokalno na bolno mesto.

Od bezaparaturnih procedura aplikuje se glina i tople kupke (topla pakovanja).

Terapeutska masaža predstavlja sastavni deo fizikalne terapije.

U proseku, trajanje fizikalnih procedura u kontinuitetu iznosi 2-3 nedelje. Bitno je ispoštovati kontinuitet terapije.

Fizikalna terapija predstavlja uvodnu proceduru u sistemsko rešavanje problema bola u ručnom zglobu, a to je kineziterapija – medicinske vežbe.

Bol u ručnom zglobu – kineziterapija, medicinsko vežbanje – sistemsko lečenje bola u ručnom zglobu

Kineziterapija ručnog zgloba

Sa kineziterapijom – medicinskim vežbanjem, se započinje kada se potpuno otkloni bol u ručnom zglobu. Sistemsko rešavanje bola u ručnom zglobu kao i prevencija njegovog nastanka, obuhvata kineziterapijske procedure koje su akcentirane na vraćanju fizioloških amplituda pokreta kao i vraćanje mišićne mase i snage slabe muskulature.

Bol u ručnom zglobu – kiropraktika – da ili ne

Potpuna indikacija za primenu kiropraktike je mišićni disbalans, gde se mišićni tonus povećava, a sam mišić gura kosti i zglobove iz svog fiziološkog položaja, tako da kosti, mišići i zglobovi trpe konstantno opterećenje i bol.

Primena kiropraktike kod dijagnostikovanog preloma kosti ili sumnje na prelom kosti – nije indikovana!

Zato, tek posle par dana od započinjanja sa fizikalnim procedurama, koje sem anelgezije imaju i relaksirajuće dejstvo koje pospešuju masaže, kao i medikamentozna terapija, trebalo bi stvoriti preduslove za primenu kiropraktike kao jedne od metoda za odstranjivanje bola u ručnom zglobu. Tačnije primenjuje se pasivan pokret u ručnom zglobu u fiziološkim amplitudama uz traciju tretiranog segmenta.

Nepravilna procena oko odluke za primenu kiropraktike,može da dovede do značajnog pogoršanja zdravstvenog stanja pacijenta. Zato sa kiropraktikom uz dodatni oprez!!!

Autor teksta: Žarko Popović, viši fizioterapeut, defektolog-somatoped

POVEZANI TEKSTOVI:

ZAKAŽITE PREGLED!

Ostavite odgovor

Pitajte nas i odgovaramo brzo!