Kifoza – kyphosis – fizikalna terapija – lečenje

Anatomski, kičmeni stub ima 3 fiziološke krivine od kojih je jedna kifoza u grudnom delu, odmah iza rebara. Ta krivina (grba) podrazumeva zakrivljenost srednjeg grudnog dela kičme prema nazad, dajući leđima blago okrugli izgled. Normalan raspon krivine je 20-45°.Onog trenutka kada raspon krivine pređe 45°, kifoza prelazi u deformitet, pa se tada naziva hiperkifoza.

Kyphosis

Najčešće se javlja u torakalnom i torakolumbalnom, a retko u ostalim delovima kičme. Ako se kifoza javi u vratnom ili samo lumbalnom delu kičmenog stuba, tada se naziva patološka kifoza. Za osobe koje imaju kifozu kažemo da su pogrbljene.

Kifoze – kakve mogu da budu kifoze – podela

Prema obliku konveksiteta, kifoze mogu da budu:
1. lučne ili arkualarne kifoze koje su benigne i gradi ih više pršljenova
2. oštrougle ili angularne koje uvek dovode do neuroloških ispada, a nastaju spajanjem 1. ili 2. tela pršljena.

U odnosu na period života u kojem nastaju, kifoze se dele i na:
1. urođene ili kongenitalne i
2. stečene ili akvirirane.

Kongenitalna kifoza nastaje tokom razvoja fetusa usled oštećenja kičmene moždine, nekog pršljena ili srastanjem nekoliko pršljenova. Ovakva kifoza, sa razvojem deteta, postaje sve izraženija. U 10% slučajeva, ovakve nelečene kifoze dovode i do paraplegije. Ovakav neurološki deficit se sreće već u 2.ili 3. godini, a lečenje je operativno.

Stečene kifoze mogu nastati od rođenja, pa do kraja života. Ove kifoze se mogu podeliti na idiopatske, funkcionalne i strukturalne.
Idiopatske nastaju iz nepoznatih razloga i mogu biti vrlo progresivne.

U odnosu na mogućnost korekcije/redukcije, kifoze se dele na:
1. funkcionalne i
2. strukturalne kifoze

Funkcionalne kifoze su reduktibilne i koriguju se zauzimanjem položaja u visu, ležanjem na leđima ili voljnim zatezanjem mišića leđa. Kod ovakvih kifoza nema promena na koštanom tkivu, već samo na mekom, mišićnom koje je slabo, pa se ovakve kifoze mogu korigovati adekvatnom fizioterapijom. Još se nazivaju i posturalne kifoze.

Strukturalne kifoze su one kod kojih su se već dogodile promene na svim mekim tkivima, ali i koštanom, pa su znatno teže za korekciju. Pokretljivost je znatno smanjena, a nekad je i nema. Ne mogu se korigovati pri zauzimanju različitih položaja tela.

Prema uzročnicima koji za posledicu imaju razvoj kifoza postoje:

• Neuromuskularne
•  Traumatske
•  Adolescentne kifoze
•  Mijelomeningokele (razvojna i kongenitalna)
•  Postoperativne
•  Metaboličke
•  Tumorske
•  Inflamatorne
•  Iradijacione
•  Kolagenske kifoze
•  Skeletne displazije

Adolescentska kifoza (Morbus Scheuermann) se najčešće javlja između 10.i 15. godine života. Dva puta je češća kod dečaka nego kod devojčica, a uzrok je nepoznat. Početak može biti praćen bolom i umorom, a dijagnoza se postavlja na osnovu rendgenskog snimka.

Adolescentska kifoza

Posturalna kifoza je najčešća kod adolescenata i njen početak je prilično spor, ali se i češće javlja kod devojčica. Ova kifoza (hiperkifoza) je najčešće udružena sa povećanom krivinom u slabinskoj kičmi (hiperlordoza), kojom telo pokušava da kompenzuje poremećaj gornjeg dela kičme.

Posturalna kifoza

Senilna kifoza nastaje usled osteoporoze. Prednji delovi tela pršljenova kolabiraju pod opterećenjem, kičma zauzima okrugli oblik, rebra se približavaju bedrenoj kosti, pokretljivost kičme je smanjena, a visina tela se, zbog svih tih promena, nekada smanjuje i za više od 15 cm, pri čemu nastaje disproporcija u odnosu na ekstremitete.

Pacijent oseća zamor, bol u kičmenom stubu, karlici, a nekad bol ide oko slabina i duž noge.Rtg. je dosta oskudan.Lečenje ovakve kifoze vrši se primenom terapije miderom, dijetom bogatom kalcijumom i vitaminom C.

Prema kategorizaciji Moa, u prvu kategoriju kifoza spadaju pacijenti sa najlakšim oblicima kifoze (posturalne kifoze) gde je kičma pokretljiva, a voljnim pokretima se postiže korekcija. Dovoljna je samo kineziterapija.

U drugu kategoriju spadaju starija deca kod kojih nije izlečena posturalna kifoza. Još uvek su reduktibilne, ali Rtg. pokazuje promene. Koriguju se nošenjem midera i aktivnom kineziterapijom.

Treća grupa su kifoze koje su fiksirane pa se voljno ne mogu ispraviti.Na Rtg.-u se uočavaju klinasti pršljenovi, a lečenje je kompleksno i vrši se u specijalizovanim ustanovama operartivnim zahvatima.

Kifoza – klinička slika

• glava je blago nagnuta napred
• vratna krivina je povećana
• ramena su spuštena i povijena ka napred
• pojačana zakrivljenost grudnog dela kičmenog stuba ka nazad
• grudni koš je uvučen
• lopatice su pomerene ka spolja i nagore
• trbušni mišići su skraćeni i slabi
• karlica je zabačena unazad svojom gornjom ivicom (zadnja inklinacija karlice)
• muskulatura zadnje lože natkolenice i potkolenice je skraćena
• kolena mogu biti blago savijena

Kyphosis

Ovako izgledaju svi pacijenti koji imaju pojačanu kifozu u gornjem delu kičme. Međutim, ovakva kifoza često dovodi do kompenzatornog povećanja susedne fiziološke krivine tj. lumbalne lordoze. U tom slučaju, kliničku sliku dalje prati:

• trbušna muskulatura istegnuta i slaba, a trbuh se nalazi znatno ispred zamišljene vertikalne linije
• gornja ivica karlice je pomerena znatno unapred (prednja inklinacija karlice)
• kolena su blago savijena, pa je i muskulatura zadnje lože natkolenice i potkolenice skraćena
• stopala su insuficijentna i nepravilno opterećena

Kod kifoze je smanjena zapremina grudnog koša, što za posledicu ima smanjenje vitalnog kapaciteta pluća, ali i opterećenje srca zbog smanjenog prostora za normalan rad.

U zavisnosti od posturalnog poremećaja, od mišićnih grupa su najčešće skraćeni:

• mišići glave i vrata sa zadnje i bočne strane (m.SCM, m.rectus capitis anterior, m.longus capitis)
• mišići prednje strane ramena i grudi (mm.pectorales, m.serratus anterior, m.subclavius)
• trbušni mišići (m.rectus abdominis, mm.obliquus internus et externus),
• mišići zadnje lože natkolenice-hamstringsi i prednje lože (m.quadriceps femoris, m.iliopsoas)
• mišić lista (m.triceps sure)
• mišići prednje lože potkolenice (m.tibialis anterior, mm.extensor digitorum longus et hallucis longus, m.peroneus tertius)

Zbog svega navedenog, lečenje kifoza bi trebalo započeti čim pre.

Kifoza – dijagnostika

Dijagnostički postupci u otkrivanju kifoze su:

• klinički pregled
• radiografski nalaz
• MRI nalaz

Rtg. dijagnostika kifoze

Kifoza – klinički pregled

Test pretklona – Adamsov test – pacijent uradi pretklon iz stojećeg stava.Ukoliko je kifoza prisutna, deo kičme kao da štrči iz luka kičme.

Test reinklinacije – bolesnik leži na krevetu na trbuhu i izvodi odizanje gornjeg dela trupa, pri čemu se posmatra koliko se grudna krivina ispravlja.
Cervikalni fleš – pacijent sedne na stolicu i leđima se nasloni na zid, a zatim temenom glave pokuša da ga dodirne. Ako uspe, kifoza nije još fiksirana, ali ako ne uspe, ovaj test je pozitivan a kifoza fiksirana.

Rendgenska dijagnostika je najvažnija procedura koja potvrđuje prisutnost kifoze, pomaže u određivanju etiologije, stepena krivine, fleksibilnosti i koštane starosti pacijenta. Za određivanje zakrivljenosti koristi se Cobb-Lippmanova metoda koja se primenjuje na profilnom snimku. U slučajevima gde je kifoza dovela do promena i na kostima, na profilnom snimku se mogu uočiti klinasti pršljenovi čiji je vrh upravljen ka konkavitetu krivine, a mogu biti prisutne i osteoporotične promene na nekoliko susednih pršljenova.

Kifoza – lečenje – opcije

Kao i svi ostali deformiteti, i kifoze se mogu lečiti neoperativno i operativno.

Neoperativno lečenje se primenjuje kod pacijenata gde nije kompromitovan rad srca i disanje, a što je najčešće, gde postoji problem mišićnog tonusa koji je povišen i problem sa deficitom mišićne snage. Drugim rečima, mišići su slabi, tvrdi i bolni na dodir.

Sistemsko rešenje u terapiji kifoze, hiperkifoze, kifotičnog držanja tela je kineziterapija – medicinsko vežbanje, koja se sprovodi tek posle sprovedenih analgetskih i relaksirajućih fizikalnih terapija.

Najčešća terapijska greška u tretmanu kifoze

Najčešća terapijska greška je izostanak analgetskih i relaksirajućih fizikalnih terapija, već odmah po dijagnostikovanju kifoze, početak kineziterapije – medicinskog vežbanja. Posledica ove greške je provokacija bola, stvaranje odbojnosti prema primeni terapije i izostanak terapijskog rezultata.

Razlog zbog čega je to tako je nepripremljenost tela za fizički napor!

Kifoze – lečenje – fizikalna terapija – protokol pravilnog terapijskog postupanja

Kifoza, hiperkifoza, kifotično držanje tela najčešće prati niz poremećaja koje bi trebalo rešiti pre nego što se započne sa kineziterapijom – medicinskim vežbama kao sistemskim rešenjem. Najčešće tegobe koje prate kifoze su:

• bol na dodir dorzalne strane tela – leđa
• bol koji se provocira pokretima trupa, glave i vrata i ramenog pojasa
• limitirana pokretljivost glave i vrata, ramenog pojasa i trupa
• limitirana pokretljivost grudnog koša i bol u grudima, pri disanju – udah i izdah
• povišen mišićni tonus mišića trupa, vratne kičme, lopatične regije i međurebarnih mišića
• mišići su „tvrdi“ kao kamen
• mišićna slabost mišića vratne kičme, lopatične regije i međurebarnih mišića

Da bi se navedeni zdravstveni problemi koje nosi kifoza rešili, potrebno je da se primene analgetske i relaksirajuće fizikalne terapije. Najčešće je potrebno od 10 dana do dve nedelje kontinuiranih terapija.

Dok traju terapije kontraindikovana je svaka dodatna fizička aktivnost!

Po otklanjanju bola, dovođenju mišićnog tonusa u fiziološke okvire, telo je pripremljeno za kineziterapiju medicinsko vežbanje kao sistemsko rešenje deformiteta kičme.

U suprotnom, terapijski efekat bi izostao, zbog dodatne provokacije bola provociranog svakim pokretom.

Kifoze – lečenje – kineziterapija – medicinsko vežbanje

Kineziterapija – medicinsko vežbanje je sistemsko rešenje korekcije kifoze.

Medicinsko vežbanje – kineziterapija se po metodologij prilično razlikuje od ma kakve druge fizičke i sportske aktivnosti.

Kineziterpijski programi su individualni i izrađuju se u zavisnosti od rezultata dobijenih pregledom. Nijedna kifoza, hiperkifoza, kifotično držanje tela nije isto!

Kineziterapijske vežbe su prilično zahtevne i suština je da se pravilno izvedu! Kineziterapijsko vežbanje se radi isključivo pod nadzorom fizioterapeuta! Svaka vežba se radi na vreme, bez brojanja! Vreme trajanja jedne kineziterapije je 1 sat – 60 minuta.

Osnovni kineziterapijski plan i program lečenja

Kineziterapija ma kakvog telesnog deformiteta se sprovodi po fazama.

• Prva kineziterapijska faza je izrada programa sa ciljem povećanja amplituda pokreta koji su limitirani
• Druga kineziterapijska faza je izrada programa sa ciljem korekcije telesnog deformiteta
• Treća kineziterapijska faza je faza jačanja tela

Najčešće se radi o kombinovanoj primeni kineziterapije u svim terapijskim fazama sa elektroterapijom, fototerapijom, termoterapijom…

Svaka od navedenih faza se sprovodi u kontinuitetu, dan za danom. Vreme trajanja svake od navedenih faza je od 10 dana do dve nedelje, nekada i duže.

Po ostvarenju terapijskih zacrtanih ciljeva, pacijenti se ne ograničavaju nikakvim uslovljavanjima. Nema zabrana! Mogu da se bave svakim sportskim i radnim i životnim aktivnostima bez ograničenja i uslovljavanja.

Preporuka je da se preventivni kineziterapijski program sprovoditi u grupi ili individualno 2 puta nedeljno.

Kifoza – lečenje – mideri

Ponekad je, a posebno kod dece, sem vežbi i fizikalnih procedura, potrebno i nošenje midera. Njime se postiže prevencija napredovanja krivine, ali i ispravljanje postojeće krivine. Oni se nose 24 sata dnevno (neki se skidaju tokom spavanja) kroz određeni vremenski period.

Za to vreme se rade i vežbe u mideru da bi mišići mogli, po prestanku nošenja istog, da preuzmu na sebe ulogu prirodnog midera.

Mider za pasivnu korekciju kifoze

Kifoza – lečenje – operacija – hirurška intervencija

Operativno lečenje se sprovodi u slučajevima kada je kifoza veća od 60°, kada je rast završen a promene očigledne, kao i kod nekih bolesti kod odraslih ljudi koje su progresivne i nameću kifotičan stav. Hirurška korekcija kifoze se uglavnom sprovodi u situacijama kada je kompromitovan rad srca i disanje ili kada je značajno narušena estetika.

Pitanje estetike je najčešći razlog koji se nameće u adolescentskom uzrastu i kasnije.

Hirurška korekcija je prilično zahtevna i bolna. Pod uslovom da intervencija protekne po protokolu, mđnajčešće postoperativne tegobe su:

• postoperativni bol na palpaciju
• značajno limitirana pokretljivost glave i vrata, lopatične regije, ramenog pojasa posebno rotacija u ramenom zglobu, pokreta trupa i karlice…
• spazam mišića dorzuma
• ožiljno tkiva – ožiljak duž praktično celog dorzuma koji dodatno ograničava pokretljivost
• strano telo duž kičmenog stuba

Stanje posle operacije kifoze

Zbog svega navedenog, a da bi se vratile sve životne, radne i sportske aktivnosti, neophodno je po operaciji sprovesti isti terapijski protokol koji je naveden.

Kifoza – bavljenje sportom

Preporučuju se sportovi poput klizanja, leđnog plivanja, odbojke… Od sportskih aktivnosti, trebalo bi izbegavati veslanje, mačevanje, tačnije sve sportove i aktivnosti koje nameću prinudni položaj tela.

Autor teksta: Žarko Popović, viši fizioterapeut, defektolog-somatoped

POVEZANI TEKSTOVI: DEFORMITETI TELA, LEČENJE KIFOZA, KAKO FIZIOTERAPEUT LEČI DEFORMITETE TELA

ZAKAŽITE PREGLED!

• telefon: 011 30 34 733
• Viber, WhatsApp i mobilni: 060 33 40 852
• email: ambulanta@nika.rs
• Radnim danima od 08h do 20h
• Subotom od 08h do 16h