Fibromialgija – fizikalna terapija – lečenje

Šta je fibromialgija

Fibromialgia nije bolest već stanje sistemski poremećenog metabolizma. Fibromijalgija je hronično izmenjeno zdravstveno stanje gde preovladava bol i osetljivost u celom telu koji prati hronični umor.

Nije istina da se fibromialgija ne leči. U nastavku možete da pročitate metodologiju dobre višedecenijske prakse u tretmanu fibromialgije koja daje rezultate.

Fibromialgija – simptomi

1. Fibromialgija – bolovi

Bol kod fibromijalgije se često opisuje kao konstantan dugotrajan, tup bol koji zahvata mišiće i meka tkiva celog tela, glavu i vrat, trup, lopatičnu regiju ruke i noge.

2. Fibromialgija – umor i malaksalost

Ljudi sa fibromijalgijom se često bude umorni i malaksali, iako kažu da dugo spavaju.

3. Fibromialgija – ukočenost telesnih segmenata, pre svega vrata i lopatične regije

Smanjena pokretljivost telesnih segmenata. Provokacija bola pri najmanjem pokretu.

4. Fibromialgija – opšta mišićna slabost

Osećaj slabosti mišića koji je realan, do te mere da su aktivnosti svakodnevnog života kao što su održavanje lične higijene, hodanje, sedenje, radne aktivnosti, uspinajnje uz i niz stepenice, spremanje obroka … ugrožene.

5. Fibromialgija – povišen mišićni tonus dorzuma

Mišići su pored toga što su na dodir bolni već i povišenog tonusa neretko u spazmu i predstavljaju realan razlog limitirane pokretljivosti telesnih segmenata i pojavi bola.

6. Fibromialgija – poremećaj sna

Najčešći razlog poremećenog sna su bolovi. Pacijenti sa fibromialgijom zbog prisutnih bolova ne mogu mirno da spavaju. Bolovi ih bude usred noći više puta. Spavanje je isprekidano.

• Fibromialgija i sindrom nemirnih nogu

Tokom spavanja često se dešava da pacijenti s fibromialgijom imaju i sindrom nemirnih nogu – česte nekontrolisane trzaje nogu koji mogu da ih probude.

• Fibromialgija i apneja

Često je slučaj da pacijenti sa fibromialgijom imaju ozbiljan poremećaj spavanja u kojem disanje višestruko prestaje ili se znatno smanjuje tokom noći, što ometa san i smanjuje dopremanje normalne količine kiseonika u krvi. Simptomi uključuju glasno hrkanje, dnevnu pospanost, umor i osećaj gušenja, a nelečena apneja može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema kao što su visoki krvni pritisak i bolesti srca. 

7. Fibromialgija – poremećaj pažnje i otežano fokusiranje

Postoji izraz koji se često koristi kod navedenih stanja, „fibro-magla“  koji opisuje otežano držanje pažnje i fokusiranje na misaone radnje.

8. Fibromialgija – naglašeno ispoljavanje emocija i/ili povlačenje u sebe i ćutnja

Prevelika emocionalna osetljivost i napetost prate fibromialgiju kroz ove dve dijametralno različite reakcije.

Fibromijalgiju često prate određena stanja i bolesti najčešće:

• Sindrom iritabilnog creva
• Sindrom hroničnog umora
• Migrena i druge vrste glavobolja
• Sindrom bolne bešike – intersticijalni cistitis
• Bol u viličnomn zglobu – bol temporomandibularnog zgloba
• Anksioznost
• Depresija

Uzroci nastanka fibromialgije mogu da budu genetski, infekcije, traume (fizičke i psihičke) i stres. Ne zna se šta tačno uzrokuje nastanak fibromialgije ali svakako je primećeno da nastaje padom imuniteta i stresom koji je prolongiran.

Razlog nastanka fibromialgije je sistemski pad imuniteta, pojava autoimunih bolesti, uz višegodišnje (2-3 godine) prisustvo stresa, koji može da bude jakog inteziteta (smrt drage osobe, razvod braka, gubitak posla, kreditna zaduženja, promena mesta prebivališta, promena radnog mesta…)  i/ili svakodnevna izloženost stresu (radni odnos, školske obaveze, briga za egzistenciju, gužva u saobraćaju…).Bitno je da se zna da nešto što je za nekog uzrok nastanka stresa za drugog to ne mora da bude.

Pitanje je kada stres kao apstraktna kategorija dobija fizičku formu u smislu somatizacije tj. dobija fizičku formu koja se zove fibromialgia.

Fibromialgija – ko može da je ima

Fibromijalgija pogađa ljude bilo kog uzrasta, uključujući i decu. Faktori rizika nastanka fibromialgije su veći kod osoba ženskog pola. Žene i osobe starije od 40 godina imaju veću verovatnoću nastanka fibromijalgije.

Kod mlađe populacije, period adolescencije je najčešće vezan za nastanak fibromialgije.

U poslednjih desetak godina, fibromijalgija je sve više prisutna i kod dece osnovno školskog i srednjoškolskog uzrasta i vezuje se za sve veći obim obaveza koje imaju i periode kao što su kraj prvog polugodišta i završetak školske godine.

U ovom trenutku, svaki peti Evropljanin ima problem fibromialgije a u Americi svaki treći stanovnik.

Istraživanja potvrđuju da ukoliko roditelj ili neko iz bližeg porodičnog okruženja boluje od fibromialgije, velika je verovatnoća od oboljevanja za ostale članove porodice.

Rizik od fibromijalgije se povećava kod osoba koje imaju osteoartritis, reumatoidni artritis, lupus ili gojaznost.

Fibromialgija – pogrešno shvatanje okoline – komplikacije

Bol, umor i loš san povezani sa fibromijalgijom direktno utiču na emotivni i poslovni život, kao i na aktivnosti svakodnevnog života. Navedeno zdravstveno stanje može da bude najčešće pogrešno shvaćeno od strane okruženja u kome živite i radite, što dodatno stvara stres koji može da vodi do nastanka depresije i anksioznosti.

Fibromialgija – dijagnostika

Standardnim dijagnostičkim metodama fibromialgija se ne može dijagnosticirati. Laboratorijske analize krvi, radiografije, ehografije i skeneri, magnetna rezonanca, Doppleri, prikazuju fiziološko stanje tela. Navedene analize mogu pomoći da se utvrdi da li je uzrok navedenih simptoma  neko drugo stanje, a ne fibromijalgija.

Kao glavna karakteristika fibromialgije je bol koji je primaran, široko rasprostranjen po celom telu tokom najmanje tri meseca.

Posebno je primetan bol na dodir dorzuma (leđa), na karakterističnim mestima. Locirane su triger tačke koje se kliničkim pregledom testiraju i time utvrđuje prisustvo bola a samim tim i fibromijalgije.

Osim toga, nagomilani toksini u mišićima nisu samo bolni, već su i opipljivi. Svaki terapeut će fibromialgiju da opiše u ranoj fazi nastanka fibromijalgije kao želatinoznu masu, a kasnije čvorić koji se nalazi u samom mišiću i oseća se pod prstima, kome nije mesto tu gde jeste i koji narušava fluidnost mišića (geloze, miozitisi, fibroze).

Sa anamnestičkim podacima u kojima se navodi dugotrajna izloženost stresu kao i uvidom u navedene dijagnostičke metode, utvrđuje se prisustvo fibromijalgije.

Fibromialgija – bolna karaktiristična mesta – triger tačke za detekciju fibromialgije

• prednja i zadnja strana vrata
• lopatična regija
• prednja strana grudnog koša
• lumbo-sakralna regija
• kukovi
• lakatni i koleni zglob
• kolena

Triger tačke za detekciju fibromialgije

Fibromialgija – šta nije fibromialgija

Postoje patologije kao što su reumatoidni artritis, lupus, mijalgični encefalomijelitis – sindrom hroničnog umora, koje imaju sličnosti sa pojavom bola koji je karakterističan za fibromialgiju, a koje bi prilikom dijagnostikovanja trebalo isključiti.

Fibromialgija – lečenje

Lečenje fibromialgije obuhvata medikamentoznu terapiju, fizikalnu i kineziterapiju kao i konsultativan rad sa psihologom.

Fibromialgija – kako se ne leči – najčešće greške u lečenju!

Kada pacijent sa fibromialgijom shvati da ima zdravstveni problem, najčešće pokušava da ga sam reši.

Nakon analize svog zdravstvenog stanja, najčešće se dođe do zaključka da se vodi prilično inaktivan život – bez fizičke aktivnosti, te da su sve tegobe nastale upravo zbog toga.

Nakon ove opservacije pristupa se fizičkim vežbama, treninzima… To je i ujedno jedna od najčešćih grešaka.

Zamislite mišić koji je slab i povišenog tonusa. Zamislite šta se dešava sa takvim mišićem u toku trajanja fizičke aktivnosti i posle.

Vežbanje je bolno i klinička slika se znatno pogoršava i tegobe pojačavaju, upravo zbog dizanja tonusa već napete muskulature i/ili zbog nasilnog istezanja mišića.

Da bi se život vratio u normalne tokove, bez bolova i limita, potrebno je da se vrate fiziološke amplitude pokreta – pokretljivost tela, kao i mišićna snaga. Sve navedeno se postiže primenom fizikalnih procedura koje u prvoj terapijskoj fazi imaju za zadatak da telo oslobodi bolova, nagomilanih toksina, reši mišićni tonus, pa tek tada da se započne sa kineziterapijom – medicinskim vežbanjem, što predstavlja sistemsko rešenje. Naravno da je dok traju fizikalne i kineziterapijske procedure, kontraindikovana svaka fizička aktivnost. Preporučuje se mirovanje.

Fibromialgija – lečenja – medikamentozna terapija – dobra praksa

Lekovi mogu pomoći u ublažavanju bola i opuštaju mišiće kod fibromijalgije i poboljšanju sna. Medikamentozna terapija nije sistemsko rešenje!!!

Dobro su se u praksi pokazali analgetici – lekovi protiv bolova Ibuprofen, Naproksen, Mydocalm, Sirdalud i drugi.

• Fibromialgija – medikamentozna terapija – antidepresivi – mogu biti od pomoći čak i kod fibromialgije bez depresivnih epizoda jer ublažavaju bol i otklanjaju umor.

• Fibromialgija – medikamentozna terapija – simptomatska terapija – lekovi za epilepsiju često pomažu u ublažavanju nekih vrsta fibromialgičnih bolova. Pregabalin  – Lirika, se koristi kao lek za fibromijalgiju. Gabapentin – Neurontin ponekad pomaže u ublažavanju simptoma fibromijalgije.

• Fibromialgija – lečenje – čaj od valerijane

Kao odlično sredstvo za opuštanje mišića, a samim tim i rešavanju bola, pokazao se čaj od korena valerijane. Valerijana se u prodaji može naći i u obliku kapsula, tableta i vodenog rastvora. U terapijske svrhe, najbolje se pokazao čaj od korena valerijane. Preporučena dnevna doza su dve šoljice čaja. Minimalna doza je jedna šoljica čaja uveče pre spavanja.

Fibromialgija – medikamentozna terapija – lekovi koji se ne preporučuju

Opioidni lekovi se ne preporučuju. Mogu dovesti do neželjenih efekata, zavisnosti i bola koji se vremenom pogoršava.

Fibromialgija – lečenje – psiholog

Značaj kliničkog kliničkog psihologa u našem timu je višestruk. Fibromialgija je patologija koja uz podršku psihologa značajno utiče na tok lečenja i brzinu i sistemski rešava pitanje stresa.

Fibromialgija – stres – amortizacija i kanalisanje stresa

Briga o sebi je ključna dok preuzimate kontrolu nad fibromijalgijom. Neke od promena koje su prilično korisne u lečenju fibromialgije

• svakodnevno vreme odvojeno za opuštanje
• naučiti da se izgovori NE drugima – bez krivice
• 7 sati sna svakog dana
• medicinsko vežbanje – kineziterapija
• održavajte ličnu higijenu
• družite se sa prijateljima
• slušajte muziku
• idite u pozorište
• odgledajte dobar film
• zdravo se hranite
• verujte svojim instinktima i slušajte svoje telo

Fibromialgija – lečenje – naučite da se opuštate

U okviru fizikalnih procedura, u Ambilanti fizikalne medicine NIKA, pacijenti se edukuju za samostalno sprovođenje modifikovane Jakobsonove progresivne mišićne relaksacije, čime se stres amortizuje i kanališe.

Fibromialgija – fizikalna terapija u lečenju fibromialgije – sistemsko rešenje

Sistemske promene zahtevaju i sistemska rešenja. Fizikalna i kineziterapija su se pokazale kao pravi izbor i sistemsko rešenje u lečenju fibromialgije.

Fizikalna terapija i kineziterapijski programi su krajnje individualni, za svakog pacijenta posebni. Rade se na osnovu predhodno uzetog funkcionalnog statusa gde se cene amplitude pokreta, mišićni test, procena posture, biomehanike…

Prva terapijska faza obuhvata analgetske fizikalne procedure koje osim što telo oslobađaju bola ujedno i telo oslobađa nagomilanih toksina u samom mekom tkivu.

Koriste se analgetici koji se elektroforezom lokalno aplikuju (strujom se aplikuju na bolno mesto).

Kompletna fizikalna medicina (aparaturna), ima za cilj da prokrvi bolnu regiju i pomogne posrnulom metabolizmu da izbaci štetne metaboličke produkte (toksine).

Putem krvi do tkiva se dopremaju hranjive materije i kiseonik, a iz tkiva preuzimaju štetni metabolički produkti (toksini) i ugljen dioksid. Zastoj u cirkulaciji gomila štetne metaboličke produkte u mišićima, diže tonus mišića i stvara bol.

U okviru fizikalne terapije primenjuju se i toplotne procedure koje prijaju telu jer opuštaju meka tkiva i time pospešuju cirkulaciju u bolnoj regiji.

U Ambulanti fizikalne medicine NIKA, od toplotnih procedura koristimo aplikaciju tople, sterilne, lekovite gline, koja ne samo da pospešuje cirkulaciju već vezuje toksine i izbacuje ih. Sve to zahvaljujući svojoj strukturi.

Posebno mesto u tretmanu fibromialgije je primena terapeutskih masaža. One se rade sa prirodnim biljnim uljima uz dodatak etarskih, stručno i sa rezultatom.

Fibromialgija – šta očekivati tokom lečenja

Pravilan tretman fibromialgije na opisani način vodi i terapijskoj učestaloj telesnoj reakciji u smislu subjektivnog osećaja još veće slabosti i umora. Moguće je čak da se u prva dva tri dana i bol intezivira.

Pojava bola i terapijske reakcije je pozitivan znak terapijske ispravnosti. Bol nije isti a razlog nastanka navedenih tegoba je reakcija tela na relaksaciju mišića koji su bili napeti, povišenog tonusa, “tvrdi” a zapravo prilično slabi gde se jedva zadovoljava fiziološki minimum.

Telo čoveka će uvek reagovati na svaku promenu burno, jer ide linijom manjeg otpora (bez promena), a ukoliko bol postoji ući će u antalgiju. Otuda i reakcija na terapiju koja traje par dana.

Kompletna fizikalna terapija je uvod u kineziterapiju.

Fibromialgija – kineziterapija, medicinsko vežbanje – sistemsko lečenje fibromialgije

Po prestanku bola telo je spremno za sistemski oporavak primenom kineziterapijskih procedura.

Kineziterapija su vežbe i trebalo bi prvo znati: izlečenje neće doći samo tako što će drugi da vežba umesto vas.

Nema čarobne pilule koja rešava problem. Kada se krene sa kineziterapijom, kompletna odgovornost za vaše zdravstveno stanje je na vama, a fizioterapeuti su tu da vas usmere i kontrolišu.

U prvoj fazi kineziterapijskih procedura potrebno je raditi isključivo vežbe istezanja sa mobilizaciju svih zglobova do fizioloških amplituda.

Vežbe istezanja se rade u svim segmentima u maksimalnim fiziološkim normama, lagano, bez prekida u kontinuitetu. U maksimalnoj amplitudi zadržaćemo položaj nekoliko sekundi i ponoviti pokret nekoliko puta.

Ovim postižemo fiziološku amplitudu pokreta kroz mišić koji ima fiziološku fluidnost, tonus i samim tim rastegljivost.

Krajnji cilj je fiziološka pokretljivost svih segmenata bez bola u mišićima u fiziološkim normama.

Po dobijanju fizioloških amplituda pokreta u svim zglobovima, započinje sa vežbama jačanja.

Ujedno je to i terapijski kraj i vraćanje svim životnim i fizičkim aktivnostima u skladu sa potrebama i bez ograničenja.

Fibromialgija – komplikacije nelečenja i/ili pogrešnog lečenja

• nastanak fibroza
• nastanak neuralgija (interkostalnih najčešće)

Ambulanta fizikalne medicine NIKA je ustanova gde preko 20 godina uspešno lečimo fibromialgiju, primenom svega navedenog u tekstu.

Autor teksta: Žarko Popović, viši fizioterapeut, defektolog-somatoped

POVEZANI TEKSTOVI: STRES , TERAPEUTSKI TRETMAN- PREVENCIJA FIBROMIALGIJE I STRESA

ZAKAŽITE PREGLED!

• telefon: 011 30 34 733
• Viber, WhatsApp i mobilni: 060 33 40 852
• email: ambulanta@nika.rs
• Radnim danima od 08h do 20h
• Subotom od 08h do 16h