Deformiteti stopala

Stopalo se sastoji od 26 kostiju i 32 zglobne površine. Stopalo čini veliki broj mišića, tetiva, neurovaskularnih elemenata i ligamenata.

Funkcija stopala, pored hoda, jeste i mogućnost da se izvedu dve osnovne funkcije:

1. funkcija pasivno-statičkog opterećenja pri stajanju, nošenje tereta tela
2. aktivno-elastična-dinamička funkcija pri kretanju, pomeranje tela u prostoru

Anatomski prikaz stopala

Ove dve naizgled suprotne funkcije (stabilnost i elastičnost) postignute su zahvaljujući svodovima koji se određuju prema tačkama koje su najviše izložene pritisku. To su:

• pozadi: tuber kalkaneus (peta)
•  anteromedijalno: glavica prve
•  anterolateralno: glavica pete metatarzalne kosti

Lukovi stopala

Kada se spoje dobijaju se tri luka:

1. uzdužni unutrašnji luk
2.  uzdužni spoljašnji luk
3. poprečni luk

Visina uzdužnih lukova određena je najpre oblikom kostiju, snagom mišića i otpornošću ligamenata. Svaki čovek se rađa sa ravnim stopalima. Lukovi stopala počinju da se da se formiraju kada beba (dete) počne da hoda, što je najčešće sa 12 meseci života. Do treće godine života lukovi stopala su potpuno i definitivno formirani.

Dobro, pravilno razvijen svod stopala karakteriše :

• kruškasti oblik pete
• prednji deo stopala spojen sa petom uskom spojnicom
• uočljiv ugao na prelazu iz spojnice u prednji deo stopala
•  jasni otisci svih pet prstiju

Poremećaj u građi ili obliku jedne kosti stopala izaziva poremećaj i u funkciji stopala. Ove malformacije se progredijentno uvećavaju tokom rasta i izazivaju sekundarne promene na susednim i udaljenim segmentima (kolena, kuk, kičma).

Začarani krug nastanka deformiteta stopala započinje promenom oblika i položaja stopala, na koja deluju biomehaničke sile koje, tokom opterećenja, najčešće hodom, vremenom menjaju oblik stopala funkcionalno, estetski i strukturalno.
Svi deformiteti stopala mogu biti:

1. urođeni – kongenitalni, koji su prisutni pri rođenju
PES METATARSUS VARUS
PES EQUINOVARUS
2. stečeni deformiteti – nastaju u toku života
PES PLANOVALGUS

Urođeni deformiteti stopala – kongenitalni

Kongenitalni deformiteti stopala predstavljaju strukturalne anomalije nastale intrauterino, u toku procesa organogeneze (proces stvaranja organa).Tačan uzrok nije poznat, a brojne teorije pokušavaju da objasne njihov nastanak.Poznate su embriološka teorija (zastoj u razvoju), mehanička (teorija pritiska), neuromuskularna, vaskularna i teorija koštanih, mišićnih i ligamentarnih anomalija.

Kao uzrok nastanka kongenitalnih deformiteta stopala, najčešće se pominje neadekvatan položaj fetusa u uterusu (materici).

Ustanovljen je i visok stepen zastupljenosti u čitavoj porodici, ali tačan način nasleđivanja nije poznat.

Rana dijagnostika kongenitalnih deformiteta stopala je veoma značajna kako bi se korekcija deformiteta što pre započela. Dijagnostika može da se uradi odmah po rođenju, na osnovu izgleda stopala.

Mozak dobija informaciju o položaju stopala, a samim tim i tela u prostoru, na osnovu čulnih saznanja, ali i na osnovu informacija dobijenih od receptora koji se nalaze u sastavnim delovima stopala. Stopalo s izraženim deformitetom šalje mozgu nepotpunu i neadekvatnu informaciju.

Upravo zahvaljujući ovoj činjenici se dešava većina povreda stopala i skočnih zglobova.
Veliki broj dece koja se bave sportom takođe imaju ravna stopala. Da li je to dovoljan rizik da zadobiju povrede donjih ekstremiteta?

Da bi lečenje deformiteta bilo uspešno potrebna je, pre svega, rana dijagnoza i što raniji početak terapije, da bi se presekao tok spontane evolucije deformiteta i da bi se stopala dovela u svoj normalan oblik i položaj, i na taj način sprečile i sekundarne promene na susednim i udaljenim segmentima.

Upornim radom i dobrim programom vežbi, uz saradnju sa roditeljima rezultati, neće izostati.

Dijagnostika deformiteta stopala

Pored kliničkog pregleda, potrebno je ponekad da se obave dodatne dijagnostičke metode za utvrđivanje tačnog stepena prisutnog deformiteta stopala.

Podoskop

Podoskop je aparat sa ogledalima pomoću koga posmatramo stopala sa donje strane i pomoću koga se informišemo o izgledu površine oslonca. Služi za orjentaciju i procenu izgleda tabanske strane stopala. Pomoću njega možemo da odredimo da li je varus ili valgus deformitet , kao i tačan stepen spuštenosti stopala.

Uz pomoć podoskopa možemo precizno da uočimo tačke oslonca. To su tri tačke koje su najviše izložene pritisku:

• donja strana tubera calcaneusa
•  glavica i metatarzalne kost
• glavica V metatarzalne kosti

Ove tri tačke ograničavaju lukove stopala i formiraju:

1. uzdužni unutrašnji luk
2. uzdužni spoljašnji luk
3. poprečni luk

Plantogram

Najjednostavnija metoda za dijagnostikovanje stanja stopala je uzimanje otiska stopala bojom na papiru, pomoću koga se preslika oblik stopala pri punom osloncu. Dobija se dvodimenzionalni otisak.

Plantogram

Na osnovu otiska određuje se stepen spuštenosti stopala.Za određivanje stepena spuštenosti postoji čitav niz metoda.
Postoje četiri stepena spuštenosti stopala.

U normalnim uslovima, sve što prelazi Majerovu liniju – spoj vrha pete i trećeg prsta, ukazuje na jedan od oblika ravnog stopala. Čita se od spoljne ka unutrašnjoj strani.
Ukoliko otisak ne prelazi liniju polovine, radi se o dobrom stopalu.

Otisak u peni

Već duže vreme je u upotrebi set za uzimanje otisaka stopala koji se sastoji od tzv. biomemorijske pene. Na osnovu trodimenzionalnog otiska stopala dobijenog u peni, izrađuje se gipsani odlivak na osnovu kojeg se izrađuju korektivno-rasteretni ulošci za stopala koji su krajnje individualni.

Otisak u peni

Elektronski podometar

Stajanjem na elektronskom podometru, dobija se elektronski otisak stopala na osnovu kojeg je moguće uraditi statičku i dinamičku analizu stopala.

Stepeni spuštenosti svodova stopala

I stepen-otisak stopala prelazi na unutrašnju liniju ½
II stepen-otisak 2/3 stopala
III stepen-slika celog stopala
IV stepen-arhitektonika stopala je toliko narušena da se pacijent oslanja unutrašnjom ivicom stopala

Otisak može da se podeli na pet jednakih polja i čita se gledajući od spoljne ka unutrašnjoj strani.

Ukoliko otisak ne prelazi liniju 2/5 radi se o dobrom stopalu
I stepen – prelazi liniju 2/5
II stepen – prelazi liniju3/5
III stepen – prelazi liniju 4/5
IV stepen – prelazi liniju 5/5

Kod rigidnog stopala radi se stepenovanje deformiteta pomoću radiografije stopala. Ceni se ugao koji zaklapa uzdužna osa talusa i prve metatarzalne kosti.

Normalno ove dve ose su na istoj liniji. Ukoliko formiraju ugao ispod 15 stepeni u pitanju je umeren deformitet, a ugao preko 15 stepeni označava izraženo ravno stopalo.

POVEZANI TEKSTOVI: PES EQUINOVARUS, PES PLANO VALGUS, PES METATARSUS VARUS, PES METATARSUS VALGUS, RAVNA STOPALA, LEČENJE DEFORMITETA STOPALA, KAKO FIZIOTERAPEUT LEČI TELESNE DEFORMITETE